Godišnji porez na dohodak građana - CMS računovodstvo
19.12.2019

Usvojene izmene zakona o porezu na dohodak građana – Test samostalnosti za preduzetnike od 01.03.2020.

Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Prvim je predviđeno preciznije definisanje toga ko ima status preduzetnika, a drugim se predviđaju olakšice za novozaposlene. Kao što je ranije najavljeno, početak primene Testa samostalnosti odložen je za 1. mart 2020. godine, dok će za novozaposlene će moći da se koriste od početka 2020. godine.

Zakon o porezu na dohodak građana sadrži takozvani Test samostalnosti preduzetnika, čiji je cilj da utvrdi kakav je status preduzetnika u odnosu na poslodavca ili, drugim rečima, utvrđivaće da li je preduzetnik zaposleni ili nezavisni dobavljač usluga. Preduzetnik se neće smatrati samostalnim ako bude ispunjavao većinu od predviđenih devet kriterijuma ovog testa.

Skupština je u isto vreme usvojila i prateći set olakšica. Prema njima kompanije koje budu zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. godine biće oslobođene plaćanja dela poreza na zarade i doprinose za PIO za ta lica. One će tokom 2020. godine biti oslobođenje plaćanja oko 70 odsto ovih poreza, tokom 2021. godine 65 odsto, a tokom 2022. godine 60 odsto.

Ova mera će se odnositi na zapošljavanje prethodno nezaposlenih lica (bez obzira na to da li su bili prijavljeni kod NZS), studenata i preduzetnika, a uslov je da kompanija povećava broj zaposlenih. Drugim rečima, kompanijama koje angažuju preduzetnike koji ne prođu Test samostalnosti otvara se mogućnost da ih angažuju kao novozaposlene i uživaju navedene poreske olakšice za tako angažovana lica.

Test samostalnosti sadrži  devet kriterijuma kojim se proverava samostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca i ukoliko preduzetnik podržava 5 od 9 kriterijuma, smatraće se da je pao test.

U nastavku su opisani kruterijumi testa za samostalnost:

(1) Nalogodavac ili povezano lice sa nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odusustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;

(2) Preduzetnik ili preduzetnik paušalac uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni;

(3) Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika ili preduzetnika paušalca;

(4) Nalogodavac je angažovao preduzetnika ili preduzetnika paušalca nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika ili preudzetnika paušalca;

(5) Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili preduzetnika paušalca ili finansira njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca, osim takvog rukovođenja koje podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa naručenim poslom i razumnu kontrolu rezultata rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio;

(6) Najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika ili preduzetnika paušalca u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem;

(7) Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica sa nalogodavcem, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik ili preduzetnik paušalac snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica sa nalogodavcem, ukoliko takav klijent postoji;

(8) Ugovor o angažovanju preduzetnika ili preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih kunkurenata nalogodavcu;

(9) Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom radnog dana između 00 i 24 časa.

Predložena izmena zakona koja je izazvala  polemike u javnosti, pre svega u IT zajednici, na koju, čini se, ove mere najviše utiču jesu izmene koje se odnose na test samostalnosti preduzetnika.

Testom samostalnosti će se  utvrđivati da li je preduzetnik  nezavisan u odnosu na kompaniju koja ga angažuje i da li može biti paušalno oporezovan, ili će biti neophodno da sa kompanijom zasnuje radni odnos.

Test samostalnosti treba da bude provera odnosa klijenta i preduzetnika. Sam test je odgovornost obe strane, međutim, ko snosi posledice u slučaju padanja testa samostalnosti zavisi od toga s kim se ostvaruje saradnja.

U situacijama kada preduzetnik sarađuje sa više pravnih lica neophodno je da testu podvrgne odnos sa svakim od poslodavaca.

Svaki preduzetnik, ili pravno lice koje sarađuje sa preduzetnikom bi trebalo da proveri odgovore na pitanja iz testa i zaključi da li ga pada ili ne, bez obzira na broj klijenata sa kojima preduzetnik sarađuje.

Klijenti iz inostranstva

U situacijama kada preduzetnik-paušalac sarađuje sa inostranim klijentima, situacija je još komplikovanija.

Ukoliko preduzetnik radi sa ino klijentom, preduzetnik će biti taj koji će snositi posledice i u tom slučaju potrebno je da oporezuje prihod kao fizičko lice. Ako je klijent domaće lice, ono će snositi posledice.

Dakle, za preduzetnike koji bi pali test, ovo znači da im se sav prihod koji ostvare od datog klijenta smatra kao prihod fizičkog lica, i u skladu sa tim oporezuje – nezavisno od poreza i doprinosa koje već plaća kao preduzetnik.

S obzirom da je prethodno rešenje neisplativo, alternativa za ovo rešenje može biti otvaranje d.o.o. društva preko kojeg će poslovati, umesto kao preduzetnik, kako ona ne podležu ovom testu. Međutim, osim što je ovo dosta komplikovaniji oblik poslovanja u odnosu na preduzetnike koji se paušalno oporezuju, takođe je i skuplji, za početak što se tiče troškova vođenja knjiga.